Da li ste se nekada zapitali kako je počeo razvoj računara koje mi svakodnevno koristimo? Alan Tjuring je jedan od blistavih umova kome treba da zahvalimo. Njegov rad je bio uvod u moderan računarski svet i prva vizija pojma ,,veštačke inteligencije”. U Drugom svetskom ratu se njegova zasluga ogleda u dešifrovanju Enigme, mašine koje je nemačka armija tada koristila radi sigurnog slanja šifrovanih poruka.
Rođen je 1912. godine u Londonu. Bavio se matematikom koju je i studirao kao stipendista King’s koledža univerziteta Kembridž. Neko vreme je proveo učeći na jednom od najprestižnijih univerziteta – Prinstonu.
Sometimes it is the people no one can imagine anything of who do the things no one can imagine.
Alan Tjuring
Dešifrovanje Enigme
Početkom Drugog svetskog rata radio je u Blečli parku, britanskom kriptoanalitičkom centru. Tamo je zajedno sa vrsnim matematičarima, lingvističarima, šahistima radio na problemu dešifrovanja Enigme.
Najvažniji deo ove mašine jeste rotor. Za prenos poruka potrebne su dve mašine, jedna koja će slati šifrovanu poruku, a druga koja je prima i dešifruje. Međutim, na svakih 29 dana se menja ključ rotora, tj. menja se šifra svakog slova, samim tim i reči. Taj proces dešifrovanja nije bilo moguće realizovati ručno zbog velikog broja kombinacija koje treba isprobati. Zadavao je velike muke timu ljudi koji se bavio tim problemom. Međutim, kako je sve na početku bilo rađeno ručno, Alan Tjuring je zaključio da je potrebno naći neko drugo rešenje. Tako je i smislio elektormehančki uređaj nazvan ,,Bomba” koji je mogao da dekodira svaku nemačku šifrovanu poruku. Samim tim bili su im poznati položaji nemačke mornarice u svakom trenutku.
Ova mašina je dešifrovala otprilike 39 000 poruka mesečno. Istoričari smatraju da je ovo otkriće skratilo trajanje rata za najmanje dve godine. Takođe je spasilo između 14 i 21 miliona života. Hitlerova armija nije ni pomišljala da postoji ovakva sprava tokom rata.
Bolju viziju i uvid u proces dešifrovanja Enigme prikazuje film The Imitation Game koji govori o životu i radu Alana Tjuringa u tom periodu. Ovaj film se našao na listi najboljih 10 filmova 2014. godine po izboru Američkog filmskog instituta. Takođe, film je nominovan za osam Oskara, devet nagrada BAFTA, pet Zlatnih globusa…
Uvod u razvoj personalnih računara
Nakon rata, Alan je od 1945. do 1947. godine radio na dizajniranju ACE-a (Automatic Computig Engine) u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji u Londonu. Ta mašina bi bila brža i imala veću memoriju od ranih kompjutera. Međutim, njegove kolege inženjeri su smatrali da je teško proizvesti takav uređaj, stoga su napravili mašinu manjih dimenzija poznatu kao the Pilot Model ACE (1950. godine). Taj čin zapravo predstavlja uvod i preteču personalnih računara koji će kasnije dizajnirati i proizvoditi.
Da li mašine mogu da misle?
Alan Tjuring je bio fasciniran inteligencijom i razmišljanjem, te je i osmislio test 1950. godine, poznat pod nazivom ,,Tjuringov test”, koji je uvod u razvoj ,,veštačke inteligencije”. Njegovo pitanje je bilo da li mašina može da razmišlja pametno kao i čovek.
Ideja je da se igra igra u kojoj učestvuju dve osobe i jedna mašina. Mašina i jedna osoba su izolovani u različitim prostorijama. Zadatak druge osobe je da pogodi u kojoj prostoriji je mašina tako što postavlja pitanja na koja oni odgovoraju. Ukoliko osoba koja pita ne može pogoditi gde je mašina, tada mašinu smatramo inteligentnom. Takav inteligentan uređaj i dalje ne postoji. Međutim, ta ideja predstavlja osnov razvoja ,,veštačke inteligencije”.
Tragičan kraj
Nažalost, život ovog genija je okončan 1954. godine samoubistvom. Smatra se da je pojeo jabuku u koju je ubrizgan cijanid. Taj događaj se pripisuje hormonalnoj terapiji koju je primao, zbog svoje homoseksualne opredeljenosti koja je u to vreme bila ilegalna u Britaniji. Ta terapija je i značila prestanak rada u njegovoj profesiji.
Sada jednom godišnje Association for Computing Machinery dodeljuje Tjuringovu nagradu dopitniku na osnovu njegovog doprinosa na polju računarstva koji treba da bude velikog značaja. Ova nagrada se često naziva i Nobelova nagrada računarstva.
Alana sa razlogom smatramo ocem računarstva. Od dešifrovanja Enigme do ideje ,,veštačke inteligencije” je spasio i olakšao mnoge živote!
We can only see a short distance ahead, but we can see plenty there that needs to be done.
Alan Tjuring
